Taliri Marije Terezije su verovatno najpopularnije kovanice u svetu. Ove kovanice, prečnika 39,5-41 milimetra, debljine 2,5 milimetra, težine nešto preko 28 grama, sastava srebra čistoće 0,833 i bakra 0,166 se kuju od 1741. godine, pa sve do današnjeg dana. Carica Marija Terezija je ovu kovanicu uvela 1741. godine, i 9 talira je vredelo 1 Bečku marku. 1750. godine je izvršena monetarna reforma i 1 Bečka marka je od tog trenutka vredela 10 talira, i taj standard je prihvaćen širom nemačkog govornog područja, a kasnije formalno i Bavarskom monetarnom unijom.
Na aversu ove kovanice je tekst "M. THERESIA D. G. R. IMP. HU. BO. REG." , a na reversu "ARCHID. AVST. DUX BURG. CO. TYR." (Marija Terezija, milošću božjom Rimska carica, kraljica Mađarske i Češke, nadvojvotkinja Austrije, vojvotkinja od Burgundije, grofica od Tirola). Po obodu je njen moto "Justitia et Clementia" (Pravda i pomilovanje).
Smrću carice Marije Terezije nije prestalo i kovanje ovih srebrnjaka. Zbog ogromne popularnosti, prvenstveno u arapskim zemljama, a kasnije i u regionu Crvenog mora, ovi taliri se kuju sve do naših dana. Godina kovanja je „zamrznuta“ 1780. godine, kada je carica preminula. Pretpostavlja se da je do 2000. godine otkovano oko 389 miliona ovih talira. Taliri su se kovali u kovnicama u Birmingemu, Bombaju, Briselu, Londonu, Parizu, Utrehtu, Karlsburgu, Kremnici, Milanu, Pragu i Beču.
1935. godine Musolini je uspeo da izdejstvuje dvadesetpetogodišnju koncesiju za talire, i Italija je iskoristila to pravo i jedina kovala ovu vrstu talira sve do 1961. godine. U februaru 1962. godine, je Austriji priznato formalno pravo da ponovo kuje ovu vrstu talira, što ona čini i dan danas, prvenstveno za potrebe kolekcionara.
No comments:
Post a Comment