Interesantno je posmatrati odnose nadnice i cena pojdine robe u srednjevekovnoj Srbiji XIV veka. O ovim odnosima ima vrlo malo podataka. Na osnovu ono malo podataka iz literature koji su crpljeni iz arhiva kotorskog, dubrovačkog i dokumenata zadužbina manastira, može se videti, doduše šturo, visina nadnica pojedinih zanimanja, cene neke robe i odnosi naše prema susednoj mletačkoj moneti.
Testament iz Dubrovačkog arhiva koji je ostavio magister Antonius, lekar na dvoru kralja Dušana, pruža nam podatke o njemu da je rodom iz Monteflorea kod Ankone. Godišnja plata mu je iznosila 400 mletačkih perpera, a 1 perper imao je vrednost 12 krstastih groša – dinara.
Gradskom odlukom Dubrovnika od 17. oktobra 1325. godine ustanovljeno je stalno zastupstvo za čitavu Srbiju, tako što je postavljen jedan konzul. On je bio imenovan na godinu dana s platom od 400 perpera.
Iz odredaba Dubrovačkog statuta kod gradnje crkve Sv. Marije ima se protomajstoru dati na Božić cela svinja ili 1 perper, a na Uskrs celog brava ili pola perpera. Ostalim majstorima na ove praznike davala se četvrtina svinje na Božić i četvrtina brava na Uskrs.
Na dan 20. jula 1303. godine određuje se kapetanu u Župi Dubrovačkoj dnevnica od 3 dinara, svakom od njegovih momaka (mornara) 1 dinar i 6 folara (1dinar = 30 folara). Inače, nadnice se u prvoj polovini XIV veka kreću između pola dinara sa hranom ili 1 dinar bez hrane, do najviše 40 folara i hrana.
Kotorska građa sadrži podatke o odnosu srpskog krstastog groša prema mletačkom matapanu. Značaj ovog podatka je u tome što on potiče iz Kotora, grada pod srpskom vlašću, te nam može poslužiti kao kontrola podacima koji potiču iz Dubrovnika, gde je moglo doći do stvaranja nepovoljnog tržišnog kursa za srpski novac. Tako iz kotorske građe od 14. februara 1335. godine neki stanovnik Kotora Bogoje Bilanović izjavljuje da Pavlu Buću duguje 97 perpera, s tim da je obavezan da se kod isplate duga drži relacije 4 krstasta groša za 3 matapana ili 32 srpska krstasta groša za 1 dukat, relacija koju obično nalazimo i u dubrovačkim dokumentima, gde 1 dukat vredi 2 mletačka perpera.
Ovaj podatak je, dakle, odnos koji je priznavan kao normalan i na teritoriji srpske države. Ima podataka u Dubrovačkom arhivu i za povoljniji odnos u ranijem periodu. Ovo ima i logike znajući da je brskovski dinar u početku njegovog kovanja bio ravan težinski sa mletačkim matapanom, a da je kasnije gubio u masi (težini). Pad u masi srpskog dinara izazvao je protest kod Mlečana koji povlače određene sankcije, što je zabeležio i Dante Aligijeri u svojoj Božanstvenoj komediji.
Kotorska građa sadrži mnoge podatke o transakcijama koje su Kotorani vršili između sebe. Tako u jednom zapisu stoji da neki sluga stupa u službu majstora Nikole Ivanovića na tri godine za platu od 17 perpera u krstastim groševima. Svedeno na jedan mesec, taj sluga je imao platu od 6 krstastih groša, plus stan i hranu.
Iz testamenta uglednog Kotoranina Tome, sina Pavla Tominog, jednog od najposlovnijih ljudi svoga vremena u Kotoru, pisanog 9. decembra 1329. godine u Štimlju na Kosovu na dvoru kralja Stefana Dečanskog, vidi se da carinici Sv. Srđa na Bojani duguju Tomi dva konja u vrednosti od 60 perpera, odnosno 360 dinara. Interesantno je da se do tog istog podatka dolazi i iz dokumenata zadužbine manastira Sv. Arhangela kod Prilepa, koji se nalazio na južnom delu srpske države. Iz ovog dokumenta može se videti da se ždrebac mogao kupiti za 240, a konj za 360 dinara. U istom dokumentu vidi se da se za jedan dinar moglo kupiti približno jedan tovar žita ( 1 tovar = 100 oka = 128 kg).
U Dubrovniku je takođe 1327. godine kupljena jedna robinja za jednog konja, jedna krava za jedan mač i jednu sumu dinara, odnosno groša (grossi). Godine 1330. Dubrovčanin Don Lukarić isplatio je nekome Fiorentincu Jovanu sumu od 808 perpera („yperperi venetorum grossorum“) sa četiri šopke srebra ukupne težine od 72 funte i 5 unci tj oko 32 kg. Iz prednjeg se može zaključiti da je 1 kg srebra računat na približno 25 perpera odnosno 300 groša.
Iz Kotorskog arhiva značajna je takođe i odluka od 3. januara 1322. godine. Na skupu svih građana odobreno je da se Trifunu Bući proda 1761,5 merica soli, s tim da je ovaj može prodavati u gradu ili izvan njega po ceni od 18 krstastih groša po merici. Pod mericom se podrazumevala mera različita u raznim krajevima, a kretala se od 10 do 40 oka pšenice.
Srpski dinari ili groševi nazivali su se i krstastim groševima, takođe i terminom brskovski groševi, tj dinari kovani u Brskovu. U jednoj potvrdi Marije, sestre kraljice Jelene, žene kralja Uroša, od 27. februara 1281. godine, kaže se da je ona primila dve stotine „soldos denariorum grossorum de Brescoa“.
Sve ovde navedene relacije ne treba shvatiti kao tačne već približne, da bi se steklo opšte viđenje visina nadnica i cena pojedinih roba u srednjevekovnoj Srbiji XIV veka. Mora se imati u vidu da je i tada bilo promena u pojedinim vremenskim periodima zbog raznih uticaja kao što su: sušne godine, ratovi, stabilnost vladara, itd.
Kao zaključak možemo konstatovati da se odnosi nadnica i cena robe u posmatranom periodu najbolje mogu videti iz sledećeg pregleda:
Visina godišnjih plata
· Lekar na dvoru kralja Dušana ima platu 400 perpera tj oko 4800 dinara
· Dubrovački konzul za celu Srbiju ima istu platu – 4800 dinara
· Kapetan u Župi dubrovačkoj ima platu 90 perpera tj 1080 dinara
· Mornar – 30 perpera tj 360 dinara
· Sluga kod nekog majstora – 6 perpera tj 72 dinara
Cene robe
· Jedan dukat – dva perpera, što iznosi 24 dinara
· Jedna svinja vredi jedan perper 12 dinara
· Jedan brav – pola perpera 6 dinara
· Jedan tovar žita – 20 perpera (128 kg) 12 dinara
· Jedno žđrebe – 20 perpera 240 dinara
· Jedan konj – 30 perpera 360 dinara
· Jedna robinja imala je istu vrednost 360 dinara
· Jedan kilogram srebra – 25 perpera 300 dinara
Treba imati na umu da su gornje vrednosti zaokružene i zato ih treba smatrati približnim.
Boško Bošković, časopis Dinar broj 3
No comments:
Post a Comment