Đuro Daničić u svom „Rječniku iz književnih starina srpskih“ štampanog 1864. godine za kamatnika kaže da je to zajmodavac koji naplaćuje kamatu, da je izvedena iz starogrčke reči kamata, što znači prinos ili dobit.
Arhanđelova povelja cara Dušana (Stojan Novaković, Zakonski spomenici srpskih država srednjega veka) u tri svoja člana spominje kamatnike (i kamatu), i to:
- U članu 9, gde opisuje kako je stekao vinograd koji poklanja
„A se vinogradi crkve te:... vinograd za dvorovi, i zamjanismo ga Dabiživu kamatniku na Kurilu;...“
- U članu 22, gde ćesar Grgur prilaže kamatnika Dabiživa, koji će manastiru godišnje isplaćivati 18 lisica
„ I s milostiju i hotenijem carstva mi, priloži ćesar Grgur crkvi carstva mi Arhangelu Dabiživa kamatnika da daje za godište 18 lisic.“
- U članu 172, gde se kaluđerima zabranjuje da se bave poslovima kamatnika
„I kto se obrete kaluđer dinare daje u kamatu, da se iždene.“
Iz Arhanđelove povelje cara Dušana možemo zaključiti sledeće:
- Da je zanimanje kamatnika postojalo, i da je bilo dozvoljeno (javno), jer se osoba tog zanimanja nalazi u zvaničnom dokumentu kojim car osniva manastir
- Da su kamatnici za svoju delatnost plaćali neku vrstu poreza, u ovom slučaju 18 lisica godišnje, i da lokalni vlastenin tu dažbinu prepušta manastiru svetog Arhangela
- Da je sveštenim licima bilo zabranjeno da se ovim pozivom bave, ali da crkva u svakom slučaju poznaje ovu privrednu granu, samim tim što će kamatnik porez na svoje zanimanje plaćati manastiru
U zakonskoj regulativi tog doba ne postoje podaci o profesiji kamatnika, niti o pravilima o davanju novca na zajam da bi se zaradila kamata. Pravila su svakako postojala, ili u pisanoj formi, do sada neotkrivenoj, ili se primenjivalo običajno pravo. Visina kamate takođe nije poznata, ali je u svakom slučaju bila iznad pet procenata, jer je davanje novca na poklad obično iznosilo toliko.
No comments:
Post a Comment